Министар Гламочић: Воћарство доноси милијарду и по евра годишње, извоз воћа 810 милиона евра

Чињенице

• Министар пољопривреде Драган Гламочић изјавио је да воћарство доноси око 1,5 милијарди евра годишње.
• Извоз воћа у 2023. износио је 810 милиона евра, прерађевина од воћа 200 милиона, а вино и ракија 400-500 милиона евра.
• Гламочић је разговарао са губернатором Ставропољског краја Владимиром Владимировим о извозу српске хране на руско и евроазијско тржиште.
• Састанку је присуствовао и губернатор Владимиров, који је изразио интересовање за сарадњу у образовању.
• Цена сезонског воћа зависи од понуде и тражње; ова година боља за трешње, вишње и кајсије.
• Северни део Србије, посебно Банат, без падавина дужи период; јужни део има повољне услове.
• Цене уљане репице расту због могућности мешања са горивом; прогнозе за пшеницу и кукуруз не предвиђају велики скок.
• Србија производи довољно ђубрива (600.000 тона НПК) и има стабилне цене горива (184 динара за литар дизела).

Воћарство као стуб извоза

Министар пољопривреде, водопривреде и шумарства Драган Гламочић изјавио је данас да је воћарство једна од најважнијих грана у пољопривреди Србије, која држави годишње доноси око милијарду и по евра од извоза. Гостујући на ТВ Прва, он је прецизирао да је само извоз воћа у прошлој години износио око 810 милиона евра, док су прерађевине од воћа донеле још 200 милиона. Уз вино и ракију, укупни приходи од сектора воћарства достижу милијарду и по евра. Гламочић је истакао да је, упркос лошој прошлој години, извоз у еврима био већи него претходне, што показује отпорност сектора. Цене сезонског воћа, објаснио је, највише зависе од понуде и тражње, односно од рода, а ова година је за трешње, вишње и кајсије знатно боља него претходна. Ипак, упозорио је да је потребан опрез, јер један лош дан може да преокрене ситуацију.

Временски услови и род

Министар је изразио забринутост због временских услова у северном делу Србије, посебно у Банату, који је већ дужи период без падавина. Други наврат сетве, како је рекао, није добио кишу. Насупрот томе, јужно од Саве и Дунава услови су веома повољни за све културе, те се очекује добар род. Гламочић је нагласио да би киша у наредних десетак дана на северу помогла да се преброди критичан моменат за пшеницу, док је за остале усеве још рано за прогнозе. Што се тиче мразева, министар је рекао да раних пролећних мразева није било, али да је потребно сачекати још недељу до десет дана да би се били мирнији. Уз то, опрез је потребан и због могућег леда.

Прогнозе цена и глобални утицаји

Гламочић је истакао да је у овом тренутку веома тешко прогнозирати цене пољопривредних производа, јер на њих утичу актуелна дешавања у свету. Као пример је навео уљану репицу, чија цена расте последњих недеља, што је повољно за Србију. Објаснио је да се од уљане репице прави уље које може да се меша са горивом, што доводи до скока цене. За пшеницу и кукуруз, министар је рекао да све прогнозе указују да неће бити великог скока цена, иако је прошла година била рекордна по роду пшенице, што је створило велике прелазне залихе. Иако се део пшенице користи за сточну храну, притисак на тржишту је и даље велики, па се не очекују значајне промене.

Стабилност тржишта горива и ђубрива

Министар је навео да на тржишту горива и ђубрива није дошло до великог поскупљења у претходна два месеца. Пољопривредници су имали повољније гориво по цени од 184 динара за литар дизела. Гламочић је истакао да је Србија за сада стабилна, али да би продужетак глобалне кризе могао да створи проблеме, чак и за богатије земље. Србија, како је рекао, производи велике количине НПК ђубрива, око 600.000 тона, и има довољно за сопствене потребе. Грађани не треба да брину о несташицама хране, јер Србија производи много више хране него што јој је потребно.

Сарадња са Русијом и извозне могућности

На маргинама Кавкаског инвестиционог форума у Руској Федерацији, министар Гламочић разговарао је са губернатором Ставропољског краја Владимиром Владимировим. Тема разговора била је извоз српске хране на руско и евроазијско тржиште, као и унапређење сарадње између Србије и овог значајног аграрног региона Русије. Саговорници су потврдили традиционално добре односе две земље, засноване на историјским, културним и духовним везама. Посебан акценат стављен је на повећање извоза пољопривредно-прехрамбених производа, уз сагласност да постоје значајни неискоришћени потенцијали у воћарству, виноградарству, производњи садног материјала и преради воћа.

Образовна и инвестициона сарадња

Гламочић је истакао да Србија располаже развијеном прехрамбеном индустријом, а сектор вина и јаких алкохолних пића бележи раст последњих година. Уз садни материјал, то је препознато као значајна шанса за јачање извозне позиције на тржишту Руске Федерације и земаља Евроазијске економске уније. Са руске стране изражена је спремност за додатно продубљивање сарадње кроз заједничке инвестиционе пројекте у Србији и Ставропољском крају, као и подршку пласману српских производа на шире евроазијско тржиште. Губернатор Владимиров посебно је изразио интересовање за сарадњу у области образовања, укључујући могућност школовања руских студената у Србији, уз оцену да Србија поседује квалитетне и међународно признате образовне институције у области пољопривреде.

Перспективе и закључци

Закључено је да постоји обострана спремност да се у наредном периоду конкретизују договорени правци сарадње кроз институционалну и привредну сарадњу, на обострану корист Србије и Руске Федерације. Министар Гламочић је, осврћући се на домаће прилике, поручио да су грађани безбедни у погледу снабдевања храном, али да је потребан опрез због климатских и глобалних фактора. Сектор воћарства остаје кључни извозни потенцијал, али сарадња са Русијом отвара нове могућности за пласман производа. Уз стабилне цене горива и ђубрива, и повољне временске услове на југу, српска пољопривреда има основе за раст, иако су ризици и даље присутни.

Укратко

• Воћарство доноси Србији око 1,5 милијарди евра годишње, са извозом воћа од 810 милиона евра.
• Министар Гламочић разговарао је са губернатором Ставропољског краја о извозу хране у Русију и Евроазијску унију.
• Север Србије (Банат) суочен је са сушом, док југ има повољне услове за род.
• Цене уљане репице расту због мешања са горивом, али за пшеницу и кукуруз не очекује се велики скок.
• Србија је стабилна у снабдевању горивом и ђубривом, производи 600.000 тона НПК ђубрива.
• Сарадња са Русијом укључује инвестиционе пројекте и образовање руских студената у Србији.