Новац, вештачка интелигенција и нова новчаница: три лица економије у 2026.

Чињенице

• Илон Маск сматра да штедња за пензију губи смисао због напретка вештачке интелигенције.
• Маск предвиђа да ће АИ до 2030. надмашити интелигенцију свих људи заједно.
• Централна банка Руске Федерације пустила је у оптицај нову новчаницу од 1000 рубаља са мотивом Никољске куле.
• Народна банка Србије је 12. марта 2026. донела одлуку којом се рок за враћање девиза скраћује на 15 дана, примењује се од 16. марта.
• Претходно је рок био 30 дана (од децембра 2025), а пре тога 7 дана.
• Маск верује да ће АИ заменити људе у већини канцеларијских и интелектуалних послова.
• Нова новчаница од 1000 рубаља садржи QR код са линком ка опису заштитних елемената.

Маск: новац постаје ирелевантан, рад – избор

Најбогатији човек на свету, Илон Маск, изјавио је да је штедња за пензију бесмислена, јер ће развој вештачке интелигенције довести до изобиља. У подкасту Moonshots with Peter Diamandis, Маск је рекао: „Не брините о остављању новца са стране за пензију за 10 или 20 година. То неће бити важно.“ Његов став почива на визији света у којем ће АИ, роботика и енергетика трансформисати економију. Маск очекује да ће вештачка интелигенција до 2030. године надмашити интелигенцију свих људи заједно, а да ће на Земљи бити више хуманоидних робота него људи. Према Масковим речима, АИ ће заменити људе у традиционалним пословима, посебно у канцеларијским и интелектуалним занимањима. „Све осим физичког обликовања атома вештачка интелигенција вероватно већ сада може да ради – половину или више од половине послова“, оценио је он на Америчко-саудијском инвестиционом форуму.

Универзални доходак „можеш имати шта год пожелиш“

Маск предвиђа да ће, уместо универзалног основног дохотка, друштво добити универзални доходак типа „можеш имати шта год пожелиш“. Плата, штедња и животни стандард, како сматра, више неће имати исти смисао. Он је истакао да би захваљујући АИ у наредних пет година људи без уштеђевине могли имати здравствену негу бољу од оне која је тренутно доступна. Такође, могла би нестати ограничења у доступности робе, услуга и образовања. Рад би, према Маску, постао ствар личног избора и слободног времена, слично данашњем бављењу спортом или играњем видео-игара. „Ако желите да радите, то је исто као када можете да одете у продавницу и једноставно купите поврће или да га узгајате у сопственој башти“, рекао је Маск.

Руска централна банка пушта нову новчаницу од 1000 рубаља

Централна банка Руске Федерације пустила је у оптицај ново издање новчанице од 1000 рубаља. Новчаница је израђена на белом памучном папиру, са две врсте сигурносних кончића – обојеним кончићима са наизменичним пресецима црвене и плаве боје и сивим кончићима. Преовлађујућа боја новчанице је тиркизно зелена, а дизајн је хоризонталан. Главни мотив на лицу је Никољска кула Нижњеновгородске кремљинске тврђаве, док се грб Руске Федерације налази у горњем левом углу. У доњем десном углу лица налази се QR код са линком ка веб страници централне банке, где је опис заштитних елемената. На полеђини су приказани Саратовски мост, хидроглисер Метеор-120Р и Палата пољопривреде у Казању. Нова новчаница је у оптицају паралелно са издањима из 1997, 2004. и 2010. године.

Народна банка Србије скраћује рок за враћање девиза на 15 дана

Народна банка Србије донела је 12. марта 2026. године Одлуку о измени Одлуке о условима и начину обављања мењачких послова. Одлуком је утврђено да су јавни поштански оператор и овлашћени мењачи дужни да банци врате ефективни страни новац у року од 15 дана од дана када им је банка продала ефективу. Мера се примењује од 16. марта 2026. године. Ова одлука представља наставак активности НБС усмерених на очување стабилног и континуираног снабдевања овлашћених мењача ефективним страним новцем. Подсећања ради, НБС је у децембру 2025. године, услед повећане тражње за страном ефективом, усвојила привремену меру којом је рок продужен са 7 на 30 дана. Почетком фебруара 2026. године, рок је скраћен на 15 дана, а сада је тај рок прописан као трајно правило. НБС је оценила да се решење показало као адекватно у пракси и да доприноси стабилном функционисању канала снабдевања.

Хронологија мера: од 7 до 30, па назад на 15 дана

Народна банка Србије је 9. децембра 2025. године донела меру којом је, услед привремено повећане тражње за страном ефективом, омогућено да јавни поштански оператор и овлашћени мењачи ефективни страни новац купљен од банака врате банци у року од 30 дана, уместо дотадашњег рока од 7 дана. Мера је била временски ограничена до 10. јануара 2026. године. Након што је применом мере обезбеђено несметано функционисање канала снабдевања, НБС је 8. јануара 2026. донела Одлуку о измени Одлуке, којом је продужила период важења мере за још месец дана, до 10. фебруара 2026. године. Одлука је објављена у „Службеном гласнику РС“ бр. 2/2026 од 9. јануара и ступила на снагу истог дана. Потом је 6. фебруара 2026. године донета Одлука о допуни Одлуке, којом је рок скраћен са 30 на 15 дана за период од 11. фебруара до 15. марта 2026. године. Коначно, 12. марта 2026. године, рок од 15 дана постао је трајно правило, примењује се од 16. марта.

Извештаји о еврима и обавезе мењача

У складу са Одлуком о поступању с новцем за који постоји сумња да је фалсификован („Службени гласник РС“, бр. 111/2017, 149/2020 и 111/2022), овлашћени субјекти дужни су да Народној банци Србије достављају полугодишње извештаје: Прилог 16 (извештај о промету новчаница и кованог новца који гласе на евро) и Прилог 17 (извештај о обрађеним новчаницама и кованом новцу који гласе на евро). Извештаји са подацима за другу половину 2025. године морали су бити достављени најкасније до 10. фебруара 2026. године. Достава се врши искључиво у електронској форми, у складу са тачком 32. Одлуке; у супротном, извештаји се неће уважити и сматраће се да обавеза није испуњена. Такође, у року од 30 дана од дана пријема решења о издавању дозволе за рад банке, пружање платних услуга, издавање електронског новца или овлашћења за обављање мењачких послова, дужни су да доставе податке о машинама и организационим деловима (Прилог 18 и Прилог 19), као и да без одлагања обавесте НБС о свим променама.

Парадокс економије: ко остаје скривен?

Док се воде расправе о будућности новца, поставља се питање ко је у економији видљив, а ко остаје скривен. Конвенционална економија дели друштво на оне који стварају новац (активни радници) и оне који га не стварају – будуће раднике (деца, незапослени), бивше раднике (пензионери) и нераднике (физички или ментално неспособни). Термин „људски капитал“ обухвата само оне који имају економску вредност, док остали – иако неопходни за репродукцију друштва – остају изван фокуса. Парадокс је да су они истовремено издвојени од стране економије и неопходни за њен опстанак. Како се тржиште интегрише све више, питање ко брине о онима који не зарађују новац постаје све важније. Одговор варира у зависности од региона, али једно је заједничко: они који најмање доприносе економији често су они којима је потребно највише бриге.

Укратко

• Илон Маск сматра да ће АИ до 2030. учинити новац ирелевантним, предвиђајући универзални доходак без ограничења.
• Централна банка Русије пустила је нову новчаницу од 1000 рубаља са мотивом Никољске куле и QR кодом.
• Народна банка Србије скратила је рок за враћање девиза са 30 на 15 дана, као трајну меру од 16. марта 2026.
• Претходни рокови варирали су од 7 дана (пре децембра 2025) до 30 дана (децембар 2025 – фебруар 2026).
• Овлашћени мењачи морају достављати полугодишње извештаје о промету евра искључиво у електронској форми.
• Економски дискурс често занемарује one који не стварају новац, упркос њиховој кључној улози у репродукцији друштва.